Uloga folijarne prihrane u biljnoj proizvodnji

Više
25 apr 2019 12:27 #37204 od Aleksić Valentina
Aleksić Valentina je napravio novu temu: Uloga folijarne prihrane u biljnoj proizvodnji
Biljke hraniva iz zemljišta usvajaju se preko korena. Međutim, biljke mogu da usvajaju mineralne materije i vodu i preko nadzemnih organa, pre svega preko lista. Ta sposobnost biljaka se u savremenoj proizvodnji koristi kao redovna agrotehnička mera u ishrani biljaka. Ovaj vid ishrane biljaka naziva se folijarna prihrana ili ishrana preko lista.
Folijarna prihrana ima ogroman značaj koji leži u tome što hranivo brzo dospeva do hloroplasta u listovima gde se vrši proces fotosinteze. Stepen iskorišćenja hraniva unetog na ovaj način je izuzetno visok.
Nedostaci pojedinih hraniva često se javljaju kao posledica nemogućnosti korena da usvaja dovoljne količine hraniva (u slučaju oštećenja ili bolesti korena ili ako postoje uslovi koji utiču na slabo usvajanje ili potpuni prestanak usvajanja hraniva iz zemljišta preko korena, kao i usled poremećaja vodno-vazdušnog režima, nepovoljne pH vrednosti, niske ili visoke temperature zemljišta, ispiranja hraniva iz oraničnog sloja, fiksacije pojedinih hranljivih elemenata, antagonizma među pojedinim jonima i dr). Svaki put kada je koren u anabiozi , nema usvajanja hraniva, a razlozi za to su veoma brojni . Najpre, ako je zemljište previše vlažno ili suvo, kada je ornični sloj hladan ili još gore zamrznut, potom ukoliko je zemljište jako zbijeno usled lošeg mehaničkog sastava i neadekvatne strukture, prevelikog i čestog gaženja poljoprivrednom mehanizacijom, i kada biljke nisu u stanju da normalno usvajaju hraniva, iako su ušle u vegetativni razvoj .
Kada je tokom leta temperatura zemljišta visoka ,pojavu suše prati i visoka temperatura u rizosfernom sloju i stanje anabioze korena veći deo dana kada je usvajanje vode i hraniva smanjeno ili u potpunosti prestaje, podzemni deo biljke troši stvorene asimilate na održavanje životnih funkcija. Vrlo često, neadekvatne zemljišne uslove prati slabija mineralizaciona i uopšte mikrobiološka aktivnost, što za posledicu ima usporene nutritivne cikluse u zemljištu , a u rizosfernom sloju mikorizna aktivnost nije dovoljna za uspešnu apsorpciju hraniva iz zemljišnog rastvora.
Folijarna prihrana pomaže brzo i kvalitetno otklanjanje nedostataka kalcijuma, magnezijuma i mikroelemenata (bora, gvožđa, cinka, bakra, …). Neki elementi (npr. kalcijum, gvožđe, bor) su slabo pokretni ili gotovo nepokretni i veoma sporo se transportuju kroz biljku, tako da često dolazi do pojava nedostataka tih elemenata iako ih zemljište sadrži u dovoljnoj količini, pa se otklanjanje nedostataka ovih elemenata vrši upravo ishranom preko lista. Folijarna prihrana se preporučuje i u slučaju pojave oštećenja koja su izazvana vremenskim nepogodama (kiša, grad, vetar) ili oštećenja od bolesti i insekata kao i fiziološka oštećenja (sunčane pege).
U pojedinim momentima biljke u nadzemnim i podzemnim organima moraju imati specifičan odnos azota, fosfora, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, sumpora, silicijuma, gvožđa, mangana, cinka, bakra, bora i molibdena. Ukoliko to nije slučaj onda porast i razviće teku usporeno.Folijarna ishrana može mnogo da pomogne u postizanju željenih odnosa i regulisanju ukorenjavanja i inicijalnog porasta, vegetativnog i generativnog porasta, formiranju rodnog potencijala za narednu godinu i porasta plodova kod višegodišnjih zasada recimo, ili veličine vegetativne mase i porasta plodova nalivanja plodova ili produktivnig organa i održavanja osnovnih životnih funkcija.

Sa druge strane je potreba integrisanja folijarne ishrane i sistema hemijske i biološke zaštite od biljnih bolesti i štetočina u jedinstven sistem , u cilju proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane . Svest o potrebi precizne kontrole kontaminiranosti hrane rezidiuma pesticida, nitratima, nitritima, teškim metalima patogenim mikroorganizmima i drugim štetnim agensima,veoma je visoka i kada je reč o izvozu, ali i domaćem potrošaču.
Prednost folijarne ishrane je i to što je ovu meru moguće izvoditi i više puta u toku vegetacije, tako da se može uticati na opštu kondiciju i stanje useva, povećanje prinosa i poboljšanje kvaliteta povrća kao i povećanje otpornosti na bolesti i štetočine.
Međutim, folijarna prihrana ima i svoje loše strane. Jedan od osnovnih nedostataka folijarnog đubrenja jeste što se na ovaj način dodaju male i nedovoljne količine hraniva koje ne mogu da zadovolje ukupne potrebe biljaka. Takođe, nepažnjom, povećane koncentracije rastvora hraniva mogu da dovedu do stvaranja ožegotina. Protivnici ovakvog vida ishrane biljaka ističu i visoke troškove proizvodnje korišćenjem folijarnih đubriva. Međutim, ovakve kritike su bez osnova, pre svega, zato što folijarna ishrana nije, niti treba da bude, osnovni ili jedini način ishrane biljaka, već je treba posmatrati kao dopunsku ishranu, odnosno, agrotehničku meru koja omogućuje brzo i efikasno delovanje u cilju korekcije ishrane biljaka, tj. folijarno đubrenje treba i mora da se kombinuje sa osnovnim đubrenjem kao i redovnom prihranom. Što se tiče povećanja troškova proizvodnje oni se značajno smanjuju ako se folijarna ishrana kombinuje sa drugim agrotehničkim merama pre svih zajedno sa aplikacijom sredstava za zaštitu bilja. Folijarna đubriva se mogu kombinovati sa svim preparatima za zaštitu sem sa bakarnim preparatima, i sa preparatima na bazi sumpora. Folijarna prihrana ima opravdanja samo u slučajevima kada su primenjene sve redovne agrotehničke mere u biljnoj proizvodnji u protivnom sama primena folijarne ishrane ima kozmetiči karakter i trošak.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.424 sekundi