Štete od poplava na povrću i krmnom bilju-Nenad Nešović PSSS Kraljevo

Više
24 jun 2019 15:30 #37896 od Nešović Nenad
Nešović Nenad je napravio novu temu: Štete od poplava na povrću i krmnom bilju-Nenad Nešović PSSS Kraljevo
Povrće
Povrće je od svih poljoprivrednih useva najosetljivije na plavljenje i u principu većina povrtnih useva posle jednodnevnog plavljenja uništena je.
Lisnato povrće kao što je salata, spanać, blitva, mladi kupus, mladi luk i sl. bez obzira na dužinu plavljenja, mada ona bila i kratka i bez vidljivih posledica po usev, ne sme se koristiti u ishrani iz zdravstvenih razloga i ti usevi se trebaju zaorati ili zatanjirati i na tim površinama zasnovati novu proizvodnju. I jagode koje su poplavljene ne smeju se koristiti.
Plodovito, korenasto i krtolasto povrće kao što su paprika, paradajz, patlidžan, krastavac, lubenica, dinja, krompir, šargarepa, peršun i sl. nalaze se u početnoj fazi razvoja i ukoliko su preživeli poplavu i sada nastavljaju sa razvojem mogu se po prispevanju plodova koristiti u ishrani i prodavati, sa tih biljaka koje su sada u vegetativnom razvoju treba bez čekanja kiše odstraniti prljavštinu (oprati). Isto se odnosi i na povrće u zaštićenom prostoru, a radi prosušivanja zemljišta ukloniti malč foliju, a po potrebi i komplet foliju sa plastenika radi jednostavnijeg održavanja i zaštite zdravlja biljke.
Lucerka, crvena detelina, trave, travno - detelinske smese
Ako je parcela nekoliko dana bila pod vodom, trava zaprljana blatom i polegla trava prvog otkosa nije za upotrebu i ne preporučuje se njeno korišćenje za stočnu hranu. Ako je površina polegla na jednu stranu, potrebno je kositi "na zalaz", odnosno suprotno od pravca poleganja. Kada nove biljke dostignu porast od 15 centimetara potrebno je prihraniti sa KAN-om 27% u količini od 100 - 150 kg/ha, prihranu uraditi i za leguminoze (deteline) jer je voda isprala azot iz oraničnog sloja. Drugi otkos kositi i koristiti za stočnu hranu na uobičajen način.
Poplavljene površine pod livadama i pašnjacima pokositi što pre kako bi se na vreme razvila nova, nekontaminirana krma. Ne sme se kositi previše nisko ("obrijati travnjak") jer na taj način usporavamo regeneraciju drugog otkosa.
Izvor:Milovan ĆućićSavjetodavna Srpske.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.665 sekundi