Trulež plodova jabučastih voćaka- Monilia fructigena

Više
25 jun 2019 08:03 #37910 od Obradović Ivana
Obradović Ivana je napravio novu temu: Trulež plodova jabučastih voćaka- Monilia fructigena
Monilia fructigena je jedan od najranije poznatih patogena. Najveće štete pričinjava na jabuci i kruški. Za razliku od M. Laxa, ovaj patogen prevashodno napada plodove. Velike štete pričinjava i kod nas, posebno na voću koje se neredovno štiti. Specifično je i da svoj razvoj nastavlja i tokom skladištenja. U dodiru zdravih i zaraženih plodova ovaj patogen se sa zaraženih prenosi na zdrave , kao i u neadekvatnim uslovima skladištenja plodovi za kratko vreme propadaju.
Simptomi bolesti. M.fructigena najtipičnije simptome prouzrokuje na plodovima . Plodovi mogu biti parazitirani od samog zametanja do same upotrebe. Oboleli mladi plodovi nekrotiraju i opadaju. Kod odraslih plodova, posebno onih koji su skoro ili sasvim zreli, na mestima ostvarene zaraze javljaju se kružne pege smedje boje. Na povšini ploda se uočavaju svetlosive jastučaste gomilice u vidu koncentričnih krugova. Plodovi postaju suvi,smežurani ,čvrste konzistencije, mrke boje. Mogu se videti na zemljištu ispod voćke ili u krošnji čvrsto prilepljeni uz grane i grančice i tu ostaju tokom cele zime. Na plodovima je karakterističan i simptom crne truleži.
Razvoj patogena. Patogen se održava micelijom u mumificiranim plodovima ili na drugim obolelim biljnim delovima. U zemljištu na mumificiranim plodovima ona može da očuva vitalnost 2 i više godina, jer je ne parazitiraju zemljišni mikroorganizmi. Pri povoljnim ekološkim uslovima micelija se aktivira još krajem jeseni, tokom zime i ili početkom proleća obrazujući konidije.U proleće nastaju primarne infekcije preko cveta,stoma, lenticela i rana. Konidije se rasejavaju vetrom, kišnim kapima. Masovne infekcije plodova nastaju na mestima njihovog oštećenja od insekata koji prouzrokuju crvljivost. Ovaj patogen se razvija i posle berbe voća, tokom transporta, skladištenja i prodaje.
Mere zaštite. Zaštita voća od Monilia fructigena je ista kao i kod M.laxa. Za tretmane u toku mirovanja vegetacije koriste se sredstva na bazi bakra a za smanjenje infekcionog potencijala a od hemiskih sredstava u toku vegetacije mogu se koristiti sredstva na bazi a. m. ciprodinila, tebukonazola, piraklostrobina i boskalida uz napomenu da se vodi računa o karenci sredstva.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.367 sekundi