Postrna setva kao dodatni prihod na gazdinstvu u proizvodnji stočne hrane

Više
05 jul 2019 11:43 #38098 od Popadić Milica
Popadić Milica je napravio novu temu: Postrna setva kao dodatni prihod na gazdinstvu u proizvodnji stočne hrane
Postrna setva kao dodatni prihod na gazdinstvu u proizvodnji stočne hrane
Da bi se maksimalno iskoristili postojeći zemljišni resursi poljoprivredni proizvođači posle žetve ozimih i jarih strnih žita, uljane repice ili skidanja ozimih i jarih krmnih kultura (stočnog graška, grahorice, stočnog kelja i sl.) proizvođači mogu obaviti postrnu setvu.
Kod odlučivanja za postrnu setvu vrlo je bitan odabir parcela gde će se ona obaviti. Ukoliko proizvođač nema sisteme za navodnjavanje parcela mora biti sa dobrim vodno vazdušnim režimom, u dolinama reka i manjih vodotokova tako da ima dovoljno zemljišne vlage za klijanje i nicanje i kasnije za svoj vegetativni razvoj.
Pored toga bitan je i izbor biljne vrste koja će se sejati što zavisi od potrebe gazdinstva za stočnom hranom u skladu sa postojećim sastavom stoke na gazdinstvu. Pojedinim gazdinstvima je potrebno merkantilno zrno pa će tome i prilagoditi postrnu setvu dok drugim gazdinstvima više odgovara kabasta stočna hrana poput silaže ili sena. U poslednjih nekoliko godina proizvođači se odlučuju za postrnu setvu kukuruza gde na izbor FAO grupe utiče nekoliko faktora. Ukoliko planiraju da proizvedu merkantilno zrno setva treba da se obavi do 25. juna sa hibridima FAO grupe zrenja 100 i 200. Ukoliko su se opredelili za proizvodnju silaže do početka jula mogu sejati hibride FAO frupe 300 ili 400 a posle toga do 15. jula hibride FAO grupe 100 i 200. Sa pojavom ranih sorti soje grupe zrenja 00 ili 000 sve više proizvođača opredeljuje se za soju radi proizvodnje merkantilnog zrna, dok se ranije soja uglavnom sejala za korišćenje u vidu kabaste stočne hrane. U postrnoj setvi za proizvodnju kabaste stočne hrane pored soje koriste se i stočni grašak i grahorica koji se najčešće kose i suše kao seno. Sudanska trava i krmni sirak se seju da bi se kosili i koristili kao zelena masa čime se mogu dobiti 2 otkosa.
Ostvareni prinosi iz postrne setve po jedinici površine su, zbog samog vremena setve, niži nego prinosi koji se postižu u redovnoj setvi ali je to drugi usev i novi prihod koji se dobija na jednoj parceli. Dešavalo se da su u pojedinim sušnim godinama veći prinosi postizani sa usevima iz postrne setve nego u redovnoj setvi.
Sama agrotehnika koja se primenjuje za postrnu setvu može biti redukovana u odnosu na standardnu agrotehniku. Ukoliko postoje uslovi često se zemljište za setvu može pripremiti nekom od konzervacijskih metoda (tanjiranje, freziranje i sl), primena đubriva je manja, najčešće se koriste samo azotna đubriva, zaštita od korova je jednostavnija, a u pojedinim usevima nije ni potrebna.
Za postrnu setvu proizvođači treba da se opredele pre žetve da bi na vreme pripremili repromaterijal koji im je potreban odnosno seme i đubrivo. Svaki dan kašnjenja smanjuje količinu vlage u zemljištu potrebnu za klijanje i nicanje i smanjuje dužinu vegetacije za sazrevanje gajene biljke a time i pozitivan rezultat postrne setve.
Milica Popadić, savetodavac za ratarstvo
PSSS ,,Poljosavet” doo Loznica

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.453 sekundi