Vinogradarstvo u smederevskom kraju nekad i sad

Više
23 jul 2018 11:44 #33808 od Marković Boban
Marković Boban je napravio novu temu: Vinogradarstvo u smederevskom kraju nekad i sad
Hteo bih da se podsetimo a i da ne zaboravimo da je Smederevsko područije sa brdima pored Dunava i talasastim terenima Šumadije uvek predstavljalo sinonim za Smederevsko vinogorje i gajenje vinove loze. Rimski car Domicijan (56-96 nove ere) zabranio je gajenje vinove loze na Balkanu. Ovu zabranu skinuo je posle dvesta godina drugi rimski car Marko Valerije Aurelije Prob (276-282 nove ere) i sa svojim vojnicima je iz male Azije vinovu lozu preneo na brda iznad Orešca. Zlatno brdo (mons aurens) je prva lokacija vinograda u Srbiji i otadžbina sorte smederevka po kojoj je naš grad možda i dobio ime.Vinogradarstvo je postalo vremenom veoma važna poljoprivredna delatnost ovoga kraja ali i velika ljubav ovdašnjih žitelja. Naučili su naši ljudi da gaje lozu, vole grožđe i da utole tugu ili zaliju radost čuvenim smederevskim vinima.Neki naučnici koji se bave ishranom kažu da „vino bistri um“. Verovatno su u pravu jer su samo pametni i radni ljudi mogli 1909 godine da osnuju čuvenu Smederevsku Vinogradarsku Zadrugu, istorijski prvu ove vrste u Srbiji, uređenu na najbolji način sa možda i danas najlepšim podzemnim podrumom većeg kapaciteta u Evropi koga jede zub vremena i totalno loš odnos i javašluk godinama u nazad. SVZ je u ovom podrumu proizvodila vrhunska vina koja su se točila širom Evrope a 1947 godine je 29% ukupnog izvoza grožđa iz Jugoslavije bilo iz ove zadruge. Nakaradnim stavom ljudi iz posleratnog perioda ova zadruga je pripojena nekadašnjem P.K. Godominu koji se pojavio kao vodilja agrara u ovom kraju i kao mnogi kombinati pao na kolena i nestao sa privredne scene a da se niko ni sada zbog toga nije nasekirao. Sa njegovom propašću,odnosno lošom agrarnom politikom i nesnalaženjen rukovodećih ljudi u vremenu hiper-inflacije, propale su i mnoge grane poljoprivredne prizvodnje a najviše vinogradarstvo koje je bilo naslonjeno na prizvodnju grožđa za vino.
Velike površine pod vinovom lozom, koje su bile odlične rodne kondicije i gde su u podizanju primenjene sve propisane agro-tehničke mere, su zapuštene i pretvorene u parložno zemljište koje je postalo interesantno samo lovačkim društvima. Ogromna novčana sredstva koja su utrošena u njihovo podizanje, podizanje 1. ha po nekim tipskim projektima do plodonošenja iznosi između 13000-15000 eura, su otišla u nepovrat. Jedan deo ovih površina je vremenom pretvoren u voćarske zasade koji su tada bili profitabilniji a drugi deo površina je preveden pod ratarske kulture.Oni vinogradari koji su ostali u ovoj proizvodnji bitno su smanjili površine i iz jedne tržišno orijentisane proizvodnje prešli na proizvodnju grožđa za sopstvene potrebe.
Ipak, poslednjih godina ima pomaka u ovoj proizvodnji. Dolazi do podizanja novih mladih zasada, novijeg aktuelnog sortimenta u kome su najvećim delom zastupljene stone sorte a manjim delom vinske jer u ovom kraju nekada čuvenom po vinu više nema većih preradnih kapaciteta sem veoma malih privatnih podruma kojih je sve više i koji mogu da prerade mali deo one nekadašnje proizvodnje. Od vinskih sorata u novim zasadima najviše su zastupljene sorte za vrhunska vina dok smederevka kao autohtona sorta i nekadašnji zaštitni znak ovoga kraja, sorta od koje se proizvodilo najbolje „ špricer“ vino polako odlazi u zaborav pred pompeznim pivskim reklamama i pred vinima iz mnogih krajeva veoma sumljivog kvaliteta. Blizina Beograda kao velikog potrošačkog centra svežeg grožđa je još jedan od činilaca širenja drugačijeg sortimenta i potiskivanja vinskih sorata.
Ipak, sve obuhvatno gledano, proizvodnja grožđa na ovim terenima ima izuzetnu perspektivu iz više razloga:
- Tereni sa platoima i blagim kosinama odlične ekspozicije
- Optimalna nadmorska visina
- Dovoljan broj dana sa temperaturama koje su optimalne i za sorte poznih epoha sazrevanja
- Intezivni mrazevi i ekstremno niske temperature se retko javljaju
- Godišnja suma padavina od oko 650ml sasvim optimalna
- Zemljišta u tipu gajnjača dubokog profila
- Mogućnost kvalitetne proizvodnje i bez zalivanja ali sa nadom da će država jednoga dana da ima svest sa ovakvom blizinom reka kakvo nam bogatstvo odlazi u nepovrat
- Blizina tržišta i bolja otvorenost granica
- Tradicija koja ne sme da se zanemari...


Marković Boban
Dipl. inž. voćarstva i vinogradarstva

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.334 sekundi