Leska-uslovi gajenja

Više
30 sep 2018 15:48 #34507 od Marinković Dejan
Marinković Dejan je napravio novu temu: Leska-uslovi gajenja
AGROEKOLOŠKI USLOVI ZA PODIZANJE LESKARA

Leska (Corylus spp., fam. Betulaceae) pripada grupi dugovečnih vrsta voćaka. Ova voćka živi i do 100 godina, a počinje da rađa već u četvrtoj godini. U puni rod stupa u 10. godini, a period rodnosti je dosta dug-punu produktivnost, na nivou od 2,5-4 t/ha, u kontinuitetu može ostvariti u nizu od 50 godina.

Podizanje zasada leske podrazumeva dobro poznavanje agroekoloških uslova za njeno uspevanje. Određene specifičnosti leske kao vrste, poput biologije cvetanja i oplodnje, kao i neophodnih toplotnih uslova predstavljaju dodatni izazov za njeno uspešno plantažno gajenje.

Pogubni zimski mrazevi u opsegu -22 do -24 0C dovode do izmrzavanja resa u zimskom mirovanju Vegetativni period leske traje dosta dugo (225-275 dana u umerenokontinentalnim uslovima). Za početak cvetanja leski je potrebna srednja dnevna temperatura na nivou 12-14 0C. Višlje srednje temperature i niska relativna vlažnost vazduha provociraju brže cvetanje (resanje onda počinje ranije i traje 7-10 dana, dok je otvorenost ženskih cvetova u cvastima prisutna u periodu 15-18 dana). Temperature ispod 4 0C prekidaju cvetanje, a one iznad 9 0C ubrzavaju cvetanje. Letalne temperature koje tokom cvetanja mogu dovesti do izmrzavanja su - 9 0C (otvoreni prašnici), tj. mrazevi u opsegu -5 do - 12 0C (za ženske cvasti). Oplodnja leske može biti dovedena u pitanje usled obilnih kiša tokom cvetanja leske, ali i nedovoljne količine polena pri poznozimskim zahlađenjima u februaru i martu, kada je češća pojava istovremenog razvoja i cvetanja muških i ženskih cvasti; stoga je za uspešnu oplodnju u zasadima neophodno prisustvo barem 5-10 % biljaka poznoresajućih sorti. Imajući u vidu snažan uticaj vremenskih prilika na oprašivanje i oplodnju leske, a naročito u uslovima prisutne kontinentalnosti klime, važno je poznavanje sortnih specifičnosti u fenologiji cvetanja muških i ženskih cvasti. Podela sorti na rano, srednje i pozno- resajuće i cvetajuće u uslovima homo- i dihogamije ključna je za pravilan izbor sortne kompozicije u plantažnim zasadima leske u postojećim agroklimatskim uslovima. Homogamija je retko prisutna, dok je u kontinentalnim uslovima gajenja pojava protandrije umanjena; neke sorte u toplijim krajevima/godinama su protandrične (najpre i ranije resaju u odnosu na otvaranje cvetova u ženskim cvastima), dok u hladnijim rejonima/godinama one mogu biti homogamne, čak i protaginične. Ovo nameće potrebu da se za svaki region odredi posebna sortna kompozicija u zasadima leske.

Prema Romisondou (1978) zatvoreni muški cvetovi, izdrže do -16, odnosno -18 0C, a kad su otvoreni svega -8 do -10 0C i u trenutku oslobađanja polena samo -5 do -7 0C. Ženski cvetovi pre cvetanja izdrže -13 do -16 0C, a u trenutku cvetanja -7 do -8 0C. Mrazevi opsega -4 do -6 0C mogu oštetiti mlade letnje izdanke i do 50%. Za muške cvetove je potrebno 350 - 600 sati sa temperaturom ispod 7 0C kako bi se pokrenuli. Ženski cvetovi su zahtevniji-za većinu sorti je potrebno 600 - 800 sati, dok je za pokretanje vegetativnih pupoljaka potrebno 1000 -1300 sati sa T manjim od 7 0C.
Pregled sorti leske po osetljivosti muških cvetova na niske temperature:

Vrlo osetljive Osetljive Srednje osetljive Otporne
Okrugli Barcelona Morel Halski džin
Pijemontski Negret Španjolski dugi Kosford
Trebizontski Grosal Davijana Eugenija

Za uspešno oprašivanje i oplodnju leske bitna je i kompatibilnost sorti, koja naročito dobija na značaju s obzirom na postojanje auto- i interinkopatibilnosti kod sorti leske. Ovome treba dodati i specifične biološke osobine reproduktivnih ćelija i organa. Polen leske je vrlo sitan i lagan, pa se vetrom može prenositi na velike udaljenosti. Ipak, za postizanje dobre oplodnje preporučuje se raspored sorti-oprašivača u zasadu na svakih 20-25 m u smeru duvanja dominantnih regionalnih vetrova. Polen je vitalan u periodu 20-40 dana. Relativno niske pozitivne temperature (iznad 4 0C) u kombinaciji sa visokom relativnom vlažnošću vazduha tokom resanja doprinose dobijanju kvalitetnog polena, iako je njegova klijavost zapravo sortna specifičnost. Dobro je poznato npr. da sorta Tonda gentile della lange ne spada u dobre oprašivače jer može imati i više od 50 % nenormalnih polenovih zrna čija je klijavost znatno smanjena.

Žigovi (stigme) ženskih cvetova su prijemčivi za polen oko mesec dana nakon početka resanja, i u trajanju od 15 dana. Obično je polenovim cevčicama potrebno 4-8 dana da stignu do plodnika ženskih cvetova. Muške polne ćelije se tada obično okruže kalusom i miruju oko 3 meseca, dok se semeni zametak i embrionova kesica u plodniku ženskih cvetova ne razviju. Odsustvo polenovih cevčica dovodi do nerazvijanja plodnika, iz čega proizilazi da prisustvo polenovih cevčica inicira razvoj embrionove kesice. Sam akt oplođenja nastupa kasnije, krajem maja i u junu.

Pojava praznih (šturih) plodova i njihovo otpadanje čest je slučaj kod leske, a da pritom nema veze sa prisustvom patogena. Ono nastupa u sl. slučajevima: 1) Polenova cevčica nije inicirala razvoj plodnika, što dovodi do otpadanaj ženskih cvetova u opsegu 40-45 %; 2) Ženske cvasti posle oprašivanja se normalno razvijaju a potom dolazi do zastoja u njihovom razvoju, kada požute i otpadaju (u opsegu 30-80 %). Smatra se da je razlog ovome degeneracija muških polnih ćelija dok čekaju na razvoj embrionove kesice, do njene spremnosti za oplodnju. Francuski autori smatraju pojavu malih mrazeva početkom listanja (u opsegu -2 do – 5 0C) glavnim uzročnikom ove pojave; 3) Otpadanje plodova pred berbu, zajedno sa omotačem (klapinom) praćeno odsustvom jezgre (do 45 %) obično nastupa kada je umesto dvojnog oplođenja jajne ćelije i centralnog jedra izvršena samo oplodnja jajne ćelije; embrion tada rano prestaje da se razvija, što dovodi do praznog ploda sa zakržljalim embrionom. Razlozi leže u genetskim uzrocima (međusortna inkopatibilnost), ali i u fiziološkim faktorima (nepravilna ishrana izazvana velikim sušama ili deficitom azota, kalijuma i dr. biogenih elemenata).
Leska je voćka toplih područja u kojima je srednja godišnja temperatura vazduha iznad 9,5 °C i godišnje padavine preko 1000 mm, odnosno 350 do 400 mm u toku vegetacije (april-septembar). U rejonima Turske gde se leska najviše gaji, temperature vazduha su 17,0 °C, a padavine 875 mm, a u Italiji 14,7 °C i 783 mm. Na području Istre, prosečne godišnje temperature vazduha su 14,7 0C, a padavine 783 mm. U izražajno kontinentalnim uslovima klime u okolini Sarajeva (lokalitet Betonija-600 m nadmorske visine sa sr. god. T od 9,1 0C i vodenim talogom od oko 1000 mm) postižu se dobri rezultati samo sa nekim sortama leske, Sortna kompozicija Istarski dugi, Rimski lešnik, Ludolfov lešnik i Halski džin ovde je dala bolje rezultate.

Iako leska spontano uspeva na različitim zemljištima, ekspozicijama i nadmorskim visinama, prilikom plantažnog gajenja kultivisanih sorti leske gde se očekuje i određen ekonomski (održivi) efekat proizvodnje neophodno je ovoj voćki obezbediti svetlost i toplotu. Stoga leska gajena u uslovima pojačane kontinentalnosti klime (nadmorske visine preko 600 m) na N i NW (osojnim) ekspozicijama uglavnom vegetira a ne plodonosi jer joj nisu obezbeđeni dobri uslovi za formiranje rodnih pupoljaka (diferencijacija ženskih i muških cvetova u cvastima leske počinje u maju, tj. junu-julu, po redu) i cvetanje. U ovakvim uslovima gde su velike temperaturne oscilacije tokom dana i godine bolji rezultati se postižu podizanjem zasada na S i SE-eksopzicijama. Potpuno je suprotna situacija na nižim nadmorskim visinama u npr. Istri, gde upravo severne ekspozicije najbolje za plantažno gajenje leske. Preporuka je da se leska gaji na nadmorskim visinama od 200 do 500 m a najviše do 600 m, na promajnim terenima zaštićenim od jakih i hladnih vetrova. Leska traži vlažno zemljište i i relativno visoku (70-80 %) vlažnost vazduha, kakva se susreće pored mora ili velikih vodenih basena (jezera, većih reka), ali ne i zatvorene i preterano vlažne kotline koje obiluju čestim maglama i pojavom ranih i poznih mrazeva. Vrlo vetrovita područja takođe nisu podesna za leskarenje: jak i suv vetar u vreme cvetanja isušuje isturene tučkaste žigove ženskih cvetova i rese, dok tokom leta smanjuje vlažnost vazduha, špojačavajući transpiraciju i isušivanje lišća kod leske.

Leska ne podnosi kisela zemljišta, kao što ne podnosi ni krečna zemljišta. Razlog tome je relativno plitak korenov sistem koji traži umereno vlažna i strukturna zemljišta, bogato obezbeđena humusom i najvažnijim makroelementima.

mr Dejan Marinković

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.521 sekundi