Pozni mrazevi u voćarstvu

Više
31 mar 2019 21:47 #36937 od Marinković Dejan
Marinković Dejan je napravio novu temu: Pozni mrazevi u voćarstvu
Kraj marta 2019. godine ponovio je već viđen scenario u našem podneblju: visoke dnevne temperature, suša i vedre noći, u kojima je frekvencija pojave mogućih mrazeva izuzetno visoka. U ovom momentu, na osnovu informacija kojima se raspolaže, noć 27. na 28.3. i sledeća bile su fatalne za voćnjake u Vojvodini, gde su mrazevi u intervalu -5 do -8 0C obrali sav rod kao i u većini voćnjaka do 150 m nadmorske visine, dok u onim sa nadmorskom visinom 170 m i više oštećenja nije bilo, ili ga je bilo u manjoj meri. U narednom periodu predviđa se još mraznih jutara, s napomenom da je na osnovu klimatskih podataka za region Beograda mogućnost pojave poznih mrazeva prisutna sve do 24. aprila.
Generalno gledano, pozni mrazevi mogu nastati na dva načina:
1. Izračivanjem (radijacijom) toplote iz zemljišta u toku tihih i vedrih noći. Ovi mrazevi su obično lokalnog karaktera i njihov intenzitet može biti povećan u određenim okolnostima (npr. zatravljenost voćnjaka ili preterano suvio zemljište);
2. Konvekcijom (prodorom hladnih vazdušnih masa). Konvencioni mrazevi obično zahvataju prostrane oblasti (nisu lokalnog karaktera) i podrazumevaju inverziju temperature, tj. pojavu porasta temperature sa visinom. Tokom hladnih i vedrih noći bez vetra, a nakon dužeg sušnog perioda, dolazi do intenzivnog hlađenja prizemnog sloja vazduha. Ono prouzrokuje veliko zračenje toplote iz tla u atmosferu, s težnjom uspostavljanja temperaturne ravnoteže između tla i vazduha.
Najveći intenzitet slane javlja se ujutru, neposredno pred izlazak sunca i nakon bržeg pada temperature tokom nekoliko noćnih sati, iako prethodno dnevne temperature mogu biti pozitivne. Što je razvojni stadijum reproduktivnih organa voćaka veći-to su moguća i veća oštećenja mrazom. Letalne temperature za 90 % rodnih pupoljaka kod ranog koštičavog voća u fenofazama 1. otvoren cvet-zametnut plod kod kajsije se kreću u opsegu -4 do -8 0C, kod breskve to su mrazevi u opsegu -3 do -6, a kod trešnje je fatalan interval od -2 do -4 0C Situacija je naročito kritična kod onih voćaka koje obrazuju samo jedan embrion u plodu (koštičavo voće), jer tada mrazevi direktno utiču na trajno gubljenje roda u toj godini i na pojavu alternativne rodnosti.
Štetan uticaj mraza može se ublažiti ili čak sprečiti.
Indirektne mere zaštite obuhvataju:
a) Izbor područja i položaja za voćnjak na kojima se pozni mrazevi retko javljaju. Odomaćeno je pravilo da se osetljive vrste koštičavog voća ne sade u ravnici i na nadmorskim visinama manjim od 150 m. Razlog tome su najpre nepovoljni temperaturni uslovi za diferencijaciju cvetnih pupoljaka tokom leta u godini koja prethodi cvetanju, a koji često dovode ili do abortiranja embriona usled nepravilnosti samog procesa ili do izmrzavanja pupoljaka u januaru-februaru usled intenzivnijeg tempa razvoja rodih elemenata u pupoljku, u trenutku kada dođe do pojave slana. Takođe, visoke temperature pred cvetanje mogu ubrzati otvaranje pupoljaka, ali je ono najčešće praćeno pojavom nedovoljno diferenciranih tučkova koji imaju smanjenu sposobnost oplodnje.
Obično se podizanje voćnjaka izbegava u zatvorenim kotlinama i dolinama malih vodotokova koji su podložni zimskom zamrzavanju. Treba znati da se hladan vazduh ponaša kao tečnost, taložeći se u najnižim delovima reljefa. Zato mu na takvim lokacijama treba ostaviti barem koridor za oticanje kako bi se sprečilo njegovo zadržavanje, a voćke treba saditi na višljim delovima padina;
b) Izbor vrsta i sorti tolerantnih na pozne slane. Poznato je da su vrste voćaka koje najranije cvetaju znatno osetljivije na mrazeve koji su česta pojava tokom perioda ekološkog mirovanja (februar-mart). Prepoznato je da su sve ređe godine u kojima sorte kajsije uspevaju da donesu rod. Cvetni pupoljci kajsije najčešće bivaju isprovocirani visokim temperaturama početkom ekološkog zimskog mirovanja i rano procvetaju, pa slane i manjeg intenziteta mogu obrati njihov rod. Slična situacija je i sa ostalim ranocvetnim vrstama koštičavog voća (breskva, trešnja), ali i sa jabukom koja svoje mešovite pupoljke otvara neposredno sa poznije cvetnim sortama trešnje. Na lokacijama sklonijim slanama jedno od mogućih rešenja je da se voćnjaci sa poznocvetnim sortama podižu na severnim i istočnim ekspozicijama, koje su najhladnije pa se time utiče na odloženo cvetanje kod njih.
c) Prskanje preparatima koji mogu odložiti cvetanje kod voćaka i povećati njihovu otpornost na mrazeve. Krajem prošlog veka na zapadu su bili popularni jesenji folijarni tretmani sa preparatima na bazi etafona, za koje se praktično utvrdilo da dovode do odlaganja punog cvetanja kod koštičavog voća usled odložene diferencijacije cvetnih elemenata u pupoljcima tokom pozne jeseni i zime. Nepouzdanost pozitivnih efekata ovih tretmana, mogućnost oštećenja rodnih pupoljaka usled preranog otpadanja listova kao kolateralne posledice primene etrela i njegova nebezbedna primena učinili su da se on više ne upotrebljava za ovu svrhu. Krajem XX veka su bili aktuelni tzv. ekološki preparati čiju organsku komponentu čine bakterije (npr. Thiobacillus spp.) i različiti minerali. Zahvaljujući ovakvom sastavu pojačavaju se metabolički procesi u biljci, povećava se sadržaj antifriz proteina (AFP), antifriz aminokiselina (AAA), šećera, ulja, vitamina i minerala, utičući na povećanje otpornosti biljke na hladnoću. Folijarni tretmani sa rastvorima ovih preparata izvode se pred početak vegetacije, ili aplikacije idu putem navodnjavanja (prilagođeno je za primenu kod sitnog voća) kasno u jesen. Mineralni dodaci za razvoj korena pojačaće otpornost biljke na hladnoću.
Za preparate na bazi bakra primenjene pred kretanje vegetacije naknadno je utvrđeno da pored fitosanitarnog efekta na tzv. INA bakterije (Pseudomonas syringae, Erwina herbicola i Pseudomonas fluorscens) pozitivno utiču i na tolerantnost voćaka, koje su domaćini ovim bakterijama, na mraz. Pomenute bakterije služe kao jezgra za stvaranje kristala leda po površini biljnog tkiva voćaka, izazivajući tako inicijaciju njegovog izmravanja. Pošto su bakterije osetljive na bakar, njihovo uništavanje plavim prskanjima pred početak vegetacije sprečava izmrzavanje biljnih tkiva, sve dok su mrazevi manjeg intenziteta (u rasponu -2 do -4 0C).
Direktne mere zaštite podrazumevaju:
a) Određivanje vremena verovatne pojave mrazeva, putem upotrebe tzv. rosne tačke vazduha u terminu 17:00 h, u danu koji prethodi pojavi ranojutarnjeg mraza. U tu svrhu se koristi Keplerov psihrometar i odgovarajuće tablice za suvi i vlažni termometar. Kao pomoćna metoda prognoze mraza može poslužiti i Braunova metoda, za koju je potrebno imati pored grafikona samo termometar;
b) Brojne, ali često nedovoljno efikasne i primenljive su metode zamagljivanja i zadimljavanja (paljenjem vlažnog biljnog materijala i dr. npr. guma), površinsko navodnjavanje ili hlađenje biljaka u zimskom mirovanju vodom tokom toplih zimskih dana, zagrevanje pokretnim vučenim mašinama (tzv. Frostbasteri sa efikasnošću zaštite do -9 0C i površinom zaštite 6-8 ha; pogonsko gorivo je propan-butan, a njegova potrošnja velika 30kg/h, s autonomijom rada od 10 h), pokretanje prizemnog hladnog vazduha elisama, i orošavanje veštačkom kišom. Princip poslednje navedene metode bazira se termodinamičkom konceptu oslobađanja toplote prilikom prelaska vode iz tečnog u čvrsto stanje. Površinski obrazovani led štiti biljna tkiva od oštećenja dokle god postoji opasnost od mraza. Metod orošavanja traži velike količine vode, s obzirom da rasprskivači rade sve dok su prisutne negativne temperature. Posebnu opasnost u primeni ove metode predstavlja situacija da se orošavanje prekine ranije iz bilo kog razloga (nedostatak goriva, kvar, prekid struje). Tada reproduktivni organi voćaka stradaju od mraza i pored prisutnog sistema zaštite. Stoga njegova uspešnost leži samo u 100%-nom (tačno izvedenom) postupku zaštite i maksimalnoj kontroli sistema.

mr Dejan Marinković
PSSS Smederevo

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.817 sekundi