Mere borbe protiv erozije zemljišta vodom

Više
10 jul 2014 09:36 #29433 od Aleksić Valentina
Aleksić Valentina je napravio novu temu: Mere borbe protiv erozije zemljišta vodom
Kao što nepravilan način korišćenja zemljišta može izazvati intenziviranje erozije, tako isto je moguće promenom načina korišćenja ublažiti intenzitet erozije. Kako na mnogim mestima nije moguće ublažiti eroziju promenom načina korišćenja zemljišta. Sanacija erozionih procesa se ostvaruje kombinacijom radova za sanaciju erozije na površini zemljišta, putem raznovrsnih bioloških i biotehničkih radova i radova za sanaciju korita bujičnih tokova kombinacijom tehničkih i biotehničkih radova. Preventivne mere zaštite od erozije

pravilno korišćenje zemljišta
pravilna orijentacija parcela
pravilno postavljena putna mreža
primena odgovarajućeg plodoreda
konturna obrada zemljišta
popravljanje fizičkih osobina zemljišta
stvaranje uslova za bolji razvoj gajenih kultura


Pravilno korišćenje zemljišta podrazumeva korišćenje zemljišta prema bonitetnoj vrednosti. Naša zemljišta su podeljena u osam bonitetnih klsa. Od prve do četvrte klase su zemljišta koja se koriste za proizvodnju poljoprivrednih kultura, dok zemljišta preko četvrte klase ne bi trebala da se koriste za gajenje ratarskih kultura, posebno okopavina. Zemljišta pete i šeste klase treba da se koriste za dugogodišnje zasade ali uz primenu mera za zaštitu od erozije. Zemljišta sedme i osme klase pogodne su za šume, pašnjake, turizam i urbanizam. Pravilna orijentacija parcela podrazumeva očuvanje zemljišta i racionalno korišćenje mehanizacije. To podrazumeva da dužina parcela bude prilagođena racionalnom hodu mašina, a širina parcela treba da omogući racionalno korišćenje radnog tela mašine. O ovome posebno treba voditi računa na nagnutim terenima, gde je parcele potrebno tako orijentisati da duža strana bude paralelna izohipsama. Ako se padine terasiraju, onda su kriterijumi o izboru dužine i širine parcele mnogo strožiji. Potrebno je voditi računa da odnos strana parcele bude od 1:2 do 1:4 u korist dužine. Na dugačkim a uskim padinama odnos strana 1:4 može biti i u korist širine. Dužina proizvodnih tabli u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji iznosi do 250 m i uslovljena je pre svega organizacijom putne mreže i karakteristikama sistema za navodnjavanje. Širina proizvodnih parcela u ovom slučaju uslovljena je dužinom i oblikom padine, najčešće zbog toga jer se na njima grade terase pa je pristup mehanizaciji ograničen. Organizacija putne mreže takođe je značajna u pravilnoj organizaciji proizvodnih parcela i sprečavanju erozije. Zbog mogućnosti da se putevi vremenom pretvore u jaruge i vododerine , oni se postavljaju na nagibu ne većem od 3do 10 %. Najčešće se terasiraju putevi širine od 6-8 m i oni u principu treba da omoguće nesmetano kretanje mehanizacije. Pored puteva mogu se terasirati staze za kretanje radnika koji se najčešće zatravljuju radi sprečavanja erozije.

Kod primene odgovarajućeg plodoreda podrazumeva se striktno poštovanje plodoredakoji mora biti utvrđen po svim pravilima struke, stim što na nagnutim terenima treba voditi računa o zastupljenosti trava kao najboljih zaštitnika zemljišta.

Konturnu obraduu zemljišta treba izvoditi na nagibima preko 2%. Potrebno je voditi računa da obrada zemljišta bude duboka, a ako se planira sadnja voćarskih kultura potrebno je izvršiti rigolovanje na dubinu 80 do 110 cm. Popravljanje fizičkih osobina zemljišta (primena stajnjaka, kreča, peska…) ima za cilj da se održe i poboljšaju infiltracione karakteristike zemljišta kako bi se umanjilo površinsko oticanje. Kod stvaranja uslova za bolji razvoj gajenih kultura podrazumeva se đubrenje zemljišta kao i blagovremena primena svih agrotehničkih mera.


Direktne mere zaštite Direktne mere zaštite se primenjuju na površinama gde postoje erozivni procesi i dele se u tri grupe:
1.protiverozione agrotehničke mere
2.biološke mere
3.tehničke mere

Protiverozione agrotehničke mere:
Konturna obrada Izvodi se na padinama gde je nagib veći od 2%, plugovima obrtačima i po izohipsama .Konturnom obradom zemljišta sprečava se oticanje vode niz padinu i omogućava se akumulacija vode potrebna za razvoj biljaka. Negativna strana ove mere moguća pojava klizišta. Brazdanje njiva Brazdanje njiva se vrši radi zaštite zemljišta težeg mehaničkog sastava od površinskih voda i sastoji se u izvođenju horizontalnih i kosih brazdi . Horizontalne brazde izvode se po završenoj setvi na rastojanju od 6 do 8m sa dubinom od 40 cm. Mogu biti neprekidne i isprekidane . Kod zemljišta težeg mehaničkog sastava izvode se kose brazde na padinama sa nagibom ne većim od 1%. Kose brazde se izvode takođe posle setve i vode do nekog recipijenta . Horizontalne i kose brazde su sezonskog karaktera i mogu da prdstavljaju smetnju kretanju poljoprivredne mehanizacije, Stvaranje grebena Ova antieroziona mera se primenjuje na pašnjacima. Visina grebena je od 25 do 30 cm a rastojanje između njih se računa na osnovu količina padavina i nagiba terena.
Lejasta setva
Lejasta setva se sastoji u tome što se na padini u vidu horizontalnih traka (parcela) različitih širina, zaseju različite kulture , pri čemu uvek u nekoj leji moraju biti zastupljene trave. Širina leja zavisi od nagiba terena i može iznositi od 15 do 60 m. Ako je na padini izražen erozioni proces , između leja se formira travni pojas širine oko 1m.
Zaštitni plodored
Ovakav plodored se razlikuje od klasičnog plodoreda po tome što se pored fitofizioloških kriterijuma polaže dosta pažnje i na zaštiti zemljišta od erozije. Postoji nekoliko tipova ovih plodoreda: plodored u kojem su ograničene neke agrotehničke mere (prevrtanje plastice), ograničava se površina pod okopavinama, isključuju se okopavine a ograničavaju strna žita, isključuju se strna žita a uzgajaju se trave ( jednogodišnje i višegodišnje) Malčiranje Malčiranje zemljišta može biti potpuno i delimično. Kod povrtarskih kultura primenjuje se potpuno malčiranje, dok kod voćarskih i vinogradarskih kultura primenjuje se delimično. Zemljište pod malčom bolje upija vopdu, zaštićeno je od udara kišnih kapi, korovi slabije uspevaju i slabije je isparavanje. Biološke mere Podizanje veštačkih livada i pašnjaka Melioracije postojećih livada i pašnjaka Podizanje drvoreda
Podizanje šumskih pojaseva
Tehničke mere zaštite Prema mestu izvođenja, ove mere zaštite dele se na:
-Tehničke mere zaštite u slivu
-Tehničke mere zaštite u koritu vodotoka

Mere zaštite zemljišta u slivu čine mere koje biološkim putem utiču na zaštitu zemljišta. Mere u koritu vodotoka podrazumevaju podizanje građevinskih objekata (infiltracioni objekti, infiltricaoni odvodni objekti, infiltraciono -evaporacioni objekti, privremeni objekti).


Valentina Aleksić,
dipl.ing. melioracija zemljišta i voda

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.537 sekundi