Režim navodnjavanja kod voćaka u zavisnosti od građe i dubine korenovog sistema

Više
07 mar 2016 21:50 #29442 od Aleksić Valentina
Aleksić Valentina je napravio novu temu: Režim navodnjavanja kod voćaka u zavisnosti od građe i dubine korenovog sistema
Dubina i građa korenovog sistema određuju u mnogome karakter sistema za navodnjavanje i režim navodnjavanja. Obično sistem za navodnjavanje treba postaviti u zoni reda i navodnjavati samo do konačne dubine korenovog sistema. Dubina korena utiče na najveće količine vode koje se mogu zadržati u rizosferi.
Ako je dubina korena mala, malo vode se zadržava u rizosferi, pa je potrebno često navodnjavanje s malim količinama.
1. Ako je dubina korena velika, puno vode sezadržava u rizosferi, pa je moguće ređe navodnjavanje s većim količinama.
2. Mlade biljke imaju malo korenje, pa biljke nakon sejanja trebaju male količine navodnjavanja ali češće. Kod većih biljaka je obratno, koren voćke zahteva obilna zalivanja – ređe.


Važno je shvatiti gde se u oblasti korenovog sistema nalazi oblast iz koje biljka uzima vodu.

- Gornja četvrtina korenovog sistema uzima 40% celokupne vode
- druga četvrtina uzima 30%,
- treća 20%, a
- donja četvrtina 10%

Znači da je 70% od ukupne vlage uzeto preko gornje polovine korenovog sistema i to je efektivna dubina rizosfere u kojoj se prati trenutna vlažnost zemljišta u navodnjavanju.

Za većinu gajenih vrsta to je dubina od 30-60 cm a za drvenaste biljke dubljeg korena i vinovu lozu to je dubina od 90 cm. Najbolji rezultati u istrživanjima postižu se ako se vlažnost zemljišta u zoni efektivne dubine zone korenovog sistema održava na nivou od 60-80% PVK.


U navodnjavanju je važno da upravo površinski sloj zemljišta ne ostane bez vode, jer većina gajenih biljaka ne može kompenzovati vodni deficit iz dubljih slojeva zemljišta. Tenziometar postavljen na dubini od 10 cm daje podatke koji se koriste za definisanje režima navodnjavanja, odnosno zalivnih normi i dinamike navodnjavanja.S obzirom na vertikalnu i horizontalnu distribuciju korenovog sistema i vodne osobine zemljišta na kojim se gaji određena vrsta voćaka poželjno je da su laterali sa rastojanjem emitera maksimalno do 30 cm, postave sa obe strane reda i na taj način obezbedi idealna distribucija vode za navodnjavanje i formira kontinualna zona vlaženja po dužini i širini rizosfernog sloja. Prema mehaničkim osobinama zemljišta najbolje je koristiti laterale sa emiterima na rastojanju 30 do 50 cm i emisijom 5 do 10 l/h/m. Veoma je značajno da za navodnjavanje na nagibu koristimo samo samokompenzovane laterale, gde kod najkvalitetnijih proizvođača, visinska razlika na dužini reda može iznositi i preko 35 m.

Treba stalno imati na umu, da je korenov sistem podjednako osetljiv na nedostatak kiseonika kao i na vodni deficit. Prevlaživanje dovodi do ozbiljnih problema, pa u tom smislu navodnjavanje mora pratiti postavljanje analognih, ili digitalnih vlagomera na dubini od 10 cm i na dubini od 60 cm, kako bi se definisao što precizniji režim navodnjavanja zasada.. Činjenica je da većina voćaka za uspešan rast i razvoj korenovog sistema zahteva puno kiseonika da čak ni privremeno ne podnosi prevlaživanje, zahteva da predzalivna vlažnost treba da padne neposredno ispod tačke optimalne obezbeđenosti, prateći vrednosti vodnog deficita na senzoru postavljenom na dubini od 10 cm. Navodnjavanje se prekida onda kada se odgovarajuće stanje vlažnosti zemljišta detektuje vlagomerom (senzorom) na dubini 60 cm.

Valentina Aleksić, dipl. ing.
melioracija zemljišta i voda

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.323 sekundi