Жилогриз – Capnodis tenebrionis.И даље актуелна штеточина у Топличком крају

Više
01 okt 2019 11:16 #38851 od Obradović Ivana
Obradović Ivana je napravio novu temu: Жилогриз – Capnodis tenebrionis.И даље актуелна штеточина у Топличком крају
Медитеранска штеточина односно, штеточина топлијих подручја. Задњу деценију у засадима коштичавог воћа у Топличком крају који је познат по Облачинској вишњи причињава стопостотне штете.
Буба Жилогриз је тврдокрилац. Презимљава као одрастао инсект у оближњим шумарцима, закопана плитко у земљи или испод лишћа.Са повећњем температура излази на коровске биљке а са листањем биљака коштичавог воћа прелази на њих, где се храни листовима и петељкама. Штете које тада причињава су безначајне.
Након парења женка полаже јаја,од јуна а највећи интезитет полегања јаја је у августу. Јаја полаже до 1m у пречнику око стабла у групицама. Инкубација траје око 20-так дана, а након овог периода испиљене ларве се крећу према корену. Уколико су лета влажнија и хладнија број испиљених ларви је мањи или оне угињавају због веће влажности.
Ларва ове штеточине причиљава највеће штете. Убушује се у жилу или врат корена и ту је 1-2 године. Из ларве се развија лутка из које настаје одрасла јединка која напуста стабло.
До пренамножења штеточине дошло је због временских прилика ,односно неприлика (дуга сушна лета без падавина). На пренамножење утичу и напуштени засади који представљају највећи потенцијал за даље ширење штеточине, поготову за нове засаде који се подижу у близини.
Сузбијање штеточине. Овој штеточини одговарају услови повишених температура ваздуха и мањак падавина што значи, да ће се наставком ових услова повећати и ниво популације ове штеточине.Поред услова температуре и падавина, прогресији ће допринети и изостанак правовремених, агротехничких и хемиских мера заштите.
Агротехничке мере: Чешћа површинска обрада, доприноси смањењу популације.
Хемиске мере. Хемиско третирање средством на бази ам.дифлубензурон кад буба креће да се храни и након бербе. Са третираних биљака, дифлубензурон доспева у тело инсекта, а преко метаболизма доспева у ембрион новоформираних јаја, што онемогућава пиљење, а самим тим изостанак појаве нове генерације.Друга могућност примене хемиских мера заштите је растурање гранулисаног инсектицида у траке или редове и уношење истог у земљиште. За ову намену препорука је смеша две активне материје: циперметрин и хлорпирифос или само хлорпирифос. Ову меру морамо поновити два пута током вегетације
Ове мере заштите, коштичавих воћака, утичу на смањење популације штеточине и треба их уврстити у обавезну меру заштите, јер су оне до сада показале најбоље резултате. Свакако у засадима који се наводњавају мање су штете од жилогриза.
У овом тренутку, једина могућност за сузбијање ларви жилогриза које се налазе у корену воћке је коришћење ентомопатегених нематода Steinernema carpocapsae. Нематоде су ваљкасти црви,веома ситни, невидљиви голим оком. Улазе у тело ларве и храни се садржајем исте.
Након уношења, инектирања у земљиште потребно је површину залити са 1200 l / ha.У сувим условима нематоде су неактивне па је потребно третирано земљиште одржавати влажним.
Новија истраживања показују да је успешност у сузбијању ларви жилогриза , коришћењем нематода 90%.Оно што је важно нагласити да нематоде немају никакав нежељен ефекат на гајене биљке и човека.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.440 sekundi