Кестењаста пегавост ластара малине - Бранко Галовиц

Više
14 okt 2019 08:17 #38931 od Galović Branko
Galović Branko je napravio novu temu: Кестењаста пегавост ластара малине - Бранко Галовиц
Без сумње најзначајнија болеста малине у нашој земљи. Сматра се једним од главних узрочника пропадања сорте ваљевка, шездесетих година. Нове сорте,крупнијих плодова такође су осетљиве,уз интензивно ђубрење условљавају јаку појаву болести. Напада малину и купину, и хибриде који настају њиховим међусобним укрштањем. Болест се прво уочава крајем јуна почетком јула. Заразе лишћа младих изданака започиње на ивици и шири се према главном нерву. Услед заразе долази до некрозе лишћа између нерава у виду слова „В“. Зараза се са лишћа,кроз лисну дршку, шири на нодусе. Заражено лишће се најчешће превремено осуши. На захваћеним ластарима се јављају мрке,тамне пеге,често бива захваћен већи део изданка. Касније, у току јесени пеге се слабије примећују јер ластари добијају тамнију боју.Током зиме се примећује сребрнаста боја (избељивање ластара) и у њима се уочавају псеудотеције,касније пикниди. Током пролећа и лета, у оквиру пега, долази до некрозе,пућања коре и њеног одвајања. Пупољци ретко изумиру,често су ослабљини и смањени да не успевају да се развију у конкуренцији са незараженим пупољцима исте биљке. Заражени пупољци лакше измрзавају у току зиме. На зараженим ластарима у пролеће пупољци не крећу. У току зиме одржава у форми мицелије,псеудотеција и пикнида на зараженим ластарима. У влажним условима гљива ставра аскоспоре и конидије које врше заразу лишћа. Гљива из листа расте кроз петељку и колонизира кору ластара око пупољка. Пикноспоре се обилато формирају од јуна до краја јула и највероватније имају примарну улогу у инфекцији листа. Лист постаје врло осетљив са физиолошким старењем услед недостатка светла у основи ластара. Осетљивост ластара је значајно повећана после периода високих температура и тај фактор доприноси појави симптома на нодусима дуж ластара. Почетком авгусат ластари дозревају и мање су осетљиви на заразу. Дидyмелла аппланата није лако ни једноставно сузбити. Одмах после бербе уклонити биљке које су донеле род,да се зараза не би пренела на малде ластаре. Не сме се оставити да ластари презиме и да се уклањају у пролеће,како се то иначе чини. Не треба држати густе,превише закоровљене засаде малине,јер се у таквим условима болест јаче јавља. Уклањање прво изниклих ластара се врши хербицидима,кошењем или на друге начине.Ово се може вршити само у јако бујним засадима и на сортама које подносе уклањање ластара. У току вегетације могу се користити фунгициди са контактним и системичним деловањем. За третирање родних ластара пре кретања вегетације препоручује се примена сумпорнокречне чорбе. У току вегетције препарати на бази ,азоксистобина пред цветање, 2 недеље пред бербу препарати на бази боксалида/пираклостробина и фенхексамида, уз поштовање прописане каренце.

Бранко Галовић дипл.инж.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.863 sekundi