Tečni stajnjak

Više
25 nov 2020 08:16 #43480 od Janković Predrag
TEČNI STAJNJAK

Tečni stajnjak je kompleksno prirodno đubrivo, mešavina izlučevina balege i osoke. Krava dnevno izluči oko 50 kg stajnjaka – 30 kg balega i 20 kg osoka, tj. mesečno 1,5m³ čvrstog đubreta, ovce godišnje 1,5m³. Čvrsti stajnak predstavlja mešavinu fecesa, mokraće i prostirke. Za korišćenje tečnog stajnjaka neophodno je ispuniti sledeće važne preduslove:
- odgovarajuća kanalizacija
- kapaciteti za lagerovanje
- uređaji za obradu i negu tečnog stajnjaka
- uređaji za aplikaciju u zemljište
- odgovarajuće saobraćajnice
Vrednost stajnjaka čine mineralne materije hranjive za biljke – azot, fosfor, kalijum, magnezijum, kalcijum. To zapravo znači da u poređenju sa mineralnim đubrivima, 10m³ tečnog stajnjaka sa 5% SM ima 40 kg azota. Međutim od uslova lagerovanja-čuvanja zavisi koliki će deo da dođe do biljaka. U najboljem slučaju to je ½ količine azota a to je ista vrednost azota kao i 120 kg NPK(15:15:15).
Najvažnije osobine tečnog stajnjaka su gustina, hemiski i fizički sastav, stepen vlažnosti(kol.vode), tečno stanje(fluidnost), dispergovane nerastvorene čestice, koje utiču na poboljšanje opšteg stanja zemljišta.
Lagerovanje tečnog stajnjaka se obavlja na nekoliko načina a najjeftinije je u lagunama dubine 1m, koja se prekrije po celoj površini sa dva sloja plastičnih folija. Međutim u našim uslovima problem je skučenost prostora pa se trebaju graditi bazeni, koji mogu biti ukopani i nadzemni. Postoje i prijemni bazeni kapaciteta 1-2 dana iz kojih se tečni stajnjak prebacuje i bazene za lagerovanje. Oni imaju pumpe za stajnjak pa se tako pune cisterne za odnošenje stajnjaka a preko rasprskivača se prazne na njivi. Ovde se obavlja proces obrade tečnog stajnjaka tj. biološka, mehanička a ređe hemiska obrada tečnog stajnjaka. Osnova je da se izbacivanjem iz staja, određenim tretmanom, oslobodi izvesnih sastojaka do mere koja omogućava njegovu upotrebu. Kapacitet lagera tečnog stajnjaka treba da je najmanje 6 meseci a najbolje 1 godina. To je iz tog razloga da bi se tečni stajnjak iznosio na vreme kada je za biljke najpotrebniji, a zabranjeno je iznošenje u toku većeg dela zime. Zašto?
- biljke miruju
- tečni stajnjak bi brže prodirao u zemlju i došao do podzemnih voda
- u toku vegetacije se ne preporučuje jer bi onda dašao u dodir sa biljkama
- najbolje je aplikovati ga u vreme rane vegetacije ili neposredno pre nje
Lagerovanje je skupo ali kada se uzme u obzir korist za biljnu proizvodnju onda se vidi koja je prava korist.
Nega i korišćenje tečnog stajnjaka je bitno, a osnova je mešanje, jer vremenom površinski sloj postaje čvrst pa se ne može ispumpati. Najjednostavne je pregrupisavanjem iz glavnog bazene u pred-bazen i nazad. Za to se koriste muljne pumpe sa pogonom traktora 25-40W ili elektro motori 5-25 k W. Mogu se koristiti i specijalni mehanički mešači koji su prenosni(mogu biti i stabilni), na traktoru i koriste se za manje ukopane ili polu ukopane bazene. Mera je i separacija tj.veštačko odvajanje čvrste od tečne faze, kao i ubacivanje vazduha. Sva ova rešenja čuvaju okolinu ali su skupa.
Iznošenje tečnog stajnjaka vrši se jednostavnim i standardnim putem, cisternama (3-4m³ do 8-15 m³), što zavisi od snage traktora. Savremene cisterne imaju dve vrste uređaja za izbacivanje stajnjaka: sa kompresorima i sa pumpama, ali moraju imati rasprskivače. Zadatak je višestruki: da što bolje-ravnomernije razbacuju stajnjak, da nisu osetljivi na vetrove, da razbacuju što bliže površini njive. Poželjno je da se posle razbacivanja izvrši i neka vrsta zaoravanja.

Tečni stajnjak kao zagađivač okoline

Epidemiološki značaj je bitan jer zagađeni stajnjak je izvor obolenja za životinje i ljude (više od 150 bolesti), i tečni stajnjak je mnogo opasniji jer za razliku od čvrstog stajnjaka nema biotermičkih procesa i relativnog uništavanja patogenih mikroorganizama.(brucela i salmonela), virusa (vezikularne bolesti svinja, koksaki virus, krasična kuga svinja), parazita (protozoe, helmiti, artopode), gljivice, bakterije – E.coli. Preživljavanje užročnika je različito i to od par nedelja do nekoliko godina.
Estetska strana i efekat koji ostavlja na čoveka je takođe bitan. Zagađuje vazduh u stajama, spoljašnjoj sredini, vazduh kod prevoženja stajnjaka na obradivim površinama, a može biti i zagađivač vezan sa vodenom parom i česticama prašine. Miris tečnog stajnjaka je produkt organskog razgrađenja i zato se mora pravilno lagerovati i koristiti, jer u protivnom može biti i toksičan. Mora se biti oprezan i prilikom upotrebe jer prilikom zalivanja i prskanja može doći do oštećenja biljke. Takođe je bitna i količina jer su efekti isti, a može doći i do poremećaja u životu organizama i biološkim procesima u zemljištu. Ono menja sastav i veoma važnu funkciju samočišćenja. Može doći do hemiskih procesa u biljkama pa mogu biti štetni po organizam životinja. Ako zemljište slabije apsorbuje neke elemente stajnjaka oni brzo prodiru u dubinske vode pa su neupotrebljive i za piće ljudi. Slično je ako se stajnjak rastura po pašnjacima, dolazi do povećanja bakra u zemljištu i kada ovce pasu može da dođe do trovanja. Velika je opasnost ako se tečni stajnjak odvodi u otvorene vode jer dovodi do uginuća riba, ekosistema, zagađuje se voda za piće i izaziva trovanja. Tečni stajnjak može da bude zagađen i herbicidima kao i semenom korovski biljaka pa da rasturanjem dođe do zakorovljenja poljoprivrednih površina.
Jedno uslovno grlo goveda oko 16 puta više zagadi životnu sredinu od čoveka.
Pripremio: Predrag Janković

Molimo vas Prijava da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.440 sekundi
Powered by Kunena Forum