Tehnologija proizvodnje žalfije

Više
08 jun 2021 07:37 #46059 od Stanković Saša
Sve veća tražnja lekovitog bilja kao sirovine za proizvodnju lekova u farmaceutskoj industriji i činjenica da je lekovito bilje jeftinija sirovina za proizvodnju lekova u odnosu na materije dobijene hemijskim putem, ističe značaj i potrebu proizvodnje lekovitog bilja. Proizvodnja lekovitog bilja posebno ima značaj za razvoj poljoprivrede na većim nadmorskim visinama, na usitnjenim parcelama koje dominiraju na terenima jugoistočne Srbije i zemljištima slabijeg kvaliteta, gde druge kulture nemogu dati dobre rezultate a gde je kvalitet lekovitog bilja posebno izražen. Različite vrste lekovitog bilja sadrže različit procenat alkaloida, heterozida, saponoida, glikozida, tanina, etarskih ulja, vitamina, smola i drugih sastojaka. Sve to čini da lekovito bilje ima veliki značaj u farmaceutskoj, kozmetičkoj, prehrambenoj i parfimerijskoj industriji, u dobijanju lekova, hrane, začina, krema, melema, pasta za zube, sapuna, mirisa, sredstava koja mogu da štite biljke od bolesti i štetočina. Područje jugoistočne Srbije karakteriše bolja osunčanost i kvalitet proizvoda lekovitog i industrijskog bilja. Jedna od najperspektivnijih i najrasprostranjenijih vrsta lekovitog bilja, kojoj su tereni ovog kraja poreklo postojanja, je žalfija.
Žalfija je višegodišnja lekovita aromatična biljka, koja se gaji isključivo zbog lišća i etarskog ulja. Listovi su sivkaste boje, obrasli srebrnasto beličastim dlačicama. Cvetovi plavičaste ili ljubičaste boje. Cveta od maja do jula, medonosna je biljka. Raste na sunčanim, kamenitim, krečnjačkim terenima Crne Gore, Hercegovine, Svrljiškim planinama, na višim terenima Sićeva i okoline. Droga se dobija od lišća nekoliko vrsta roda Salvia, čiji je sadržaj etarskog ulja 1,5-2,6%. List žalfije sadrži oko 2% etarskog ulja, gorke materije, tanine, smole. Etarsko ulje je vrlo cenjeno zbog arome što omogućuje keton-tujon. Farmakopeja zahteva 40% tujona. Etarsko ulje je bezbojno ili žućkasto zelenkasto, aromatičnog mirisa i malo peče za jezik. Etarsko ulje deluje kao atiseptik. List žalfije koristi se za lečenje upale desni, a kao tinktura za lečenje upale služokože usta-stomatitis.
Žalfija nema posebnih zahteva prema zemljištu. Raste samoniklo na kamenitim, suvim, krečnjačkim zemljištima. Za gajenje žalfije, najbolja su zemljišta povoljnog vodno vazdušnog režima, srednjeg mehaničkog sastava, suvog i toplijeg klimata. Ne odgovaraju joj peskuše i teška zbijena i prevlažena zemljišta. Žalfija dobro podnosi sušu kao i i niske temperature. U ranim fazama razvoja, posle rasađivanja poterbno je obezbediti dovoljne količine vode. Može se koristiti kao biljka koja sprečava eroziju. Kako je višegodišnja vrsta, ne uvodi se u plodored. Može se gajiti posle svih biljnih vrsta, a na isto mesto može se vratiti posle 4-5 godina. Potrebno joj je obezbediti zemljište dobro očišćeno od korova, pošto nije dozvoljeno primeniti herbicide za suzbijanje korova. Najbolje je zasnivati zasade posle žitarica ili okopavina. Žalfija se najčešće može iskorišćavati desetak godina posle rasađivanja. Sve to zavisi od agrotehnike gajenja i načina iskorišćavanja. U cilju obezbeđenja dovoljne količine humusa, zbog dužeg perioda iskorišćavanja, najbolje je nađubriti parcelu zgorelim stajnjakom u količini od 20-30t/ha. Zbog moguće pojave korova u prvoj godini, kada se mlade biljke žalfije teško bore protiv istih stajnjak se preporučuje pred predkulturu žalfiji, najbolje okopavinu, ili se preporučuje primena komposta ili zelenišnog đubriva. Zavisno od agrohemijske analize zemljišta, potrebno je obezbediti zaoravanjem po oko 80kg/ha fosfora i oko 60kg/ha kalijuma i bar 50-70% od potrebne količine azota, koja iznosi 80kg/ha. Žalfija se može razmnožavati vegetativno ili generativno. Vegetativno se može razmnožavati ožiljavanjem reznica ili izdanaka ili deobom žbunića. Usev žalfije se može sejati direktnom setvom, krajem novembra ili krajem marta, sejalicom na dubinu od 2cm, sa potrošnjom semena od 8-10kg/ha. Međutim žalfija se najčešće razmnožava generativno, ali putem rasada. Najčešće se to obavlja u hladnim lejama, u redove 15-20cm sa potrošnjom semena od 5-8g/m2, krajem aprila- početkom maja. Sa 1m2 može se dobiti 1500 sadnica. Kad biljke dostignu visinu 10-15cm iznose se na stalno mesto. Rasađivanje se obavlja mašinskim putem u redove razmaka 50-70cm i 40-50cm u redu. Mere nege podrazumevaju pre svega orezivanje u prvoj godini na 8-10cm visine. U cilju razbijanja pokorice, borbe protiv korova u početnim fazama rasta i razvića mladih biljaka žalfije, međuredna kultivacija i okopavanje su neophodno mere. Najčešće bi trebalo prašiti i pleviti 2-3 puta u prvoj i dva puta u drugoj godini. Osim prašenja i plevljenja prihrana azotom je veoma bitna mera nege. Preporuka je da se prihrana obavi sa oko 200kg/ha AN-a ili KAN-a i to prilikom prvog i drugog prašenja. Od druge godine iskorišćavanja preporučuje se i prihrana u istim momentima sa oko 250-300kg/ha NPK(15:15:15).
Berba se obavlja sledeće godine, najpre košenjem do odrvenelog dela, pa se zatim skida list sa pokošenih izdanaka. Lišće se sakuplja neposredno pred cvetanje. List se suši na T>40oC, pakuje u jutane ili višeslojne papirne vreće, čuva na hladnom, mračnom i suvom mestu. Vek trajanja suvog lišća je godinu dana. List je specifičnog aromatičnog mirisa, aromatičnog, nagorkog, malo oporog ukusa. Za dobijanje etarskog ulja biljke se suše i vrši destilacija. Može se vršiti i destilacija sveže zelene mase, odmah po košenju. Prinos suvog lišća je 3t/ha i oko 30kg/ha etarskog ulja. Prinos semena se kreće od 400-600kg/ha semena.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.421 sekundi
Powered by Kunena Forum