Razmnožavanje leske-Ivana Gligorijević

Više
23 dec 2019 14:12 #39671 od Gligorijević Ivana
Razmnožavanje leske izdancima i reznicama
Da bi se izdanci mogli razviti,treba s proleća žbunove leske prorediti i žile im obradom malo naranjavati.Oko tako tretiranih stabala (žbunova) već u prvom delu vegetacije izbiće puno izdanaka,koje treba do jeseni okopavati i prema potrebi đubriti i zalivati,da bi se što bolje razvili.U jesen,po završenoj vegetaciji,treba izdanke izvaditi i koristiti za sađenje na stalnom mestu.Ako se leska razmnožava reznicama,najbolje je to vršiti u vlažnom zemljištu i uz pomoć fitohormona za pospešivanje ožiljavanja.Najčešće se u jesen uzimaju zrele reznice duge 20-25 cm,vezuju se u snopiće i do februara drže u vlažnom pesku,na temperaturi od oko 10 stepeni Celzijusovih,kako bi kalusirale.Sade se koso u prporište,gde se ožiljavaju.Još bolje je da se reznice ožiljavaju u stakleniku ili plasteniku,u vlažnom supstratu od perlita i peska,uz stalnu vlažnost vazduha i supstrata.
Razmnožavanje položenicama
Zasniva se na ožiljavanju jednogodišnjih izdanaka koji se ne odvajaju od matične biljke,već se polože u plitak jarak i pokriju zemljom.Iz kolenaca tih izdanaka obrazuju se adventivne žile,a iz pupoljaka razvijaju se mladari,koji se u jesen odvajaju od matične biljke kao ožiljene sadnice sposobne za sađenje na stalnom mestu.
Razmnožavanje nagrtanjem
Za ovaj način razmnožavanja bira se duboko,rastresito,umereno vlažno i plodno zemljište,koje se duboko izore ili izrilja i s jeseni zasadi sadnicama leske koje su proizvedene nekim od vegetativnih načina.Sadi se na rastojanju 2,5 X 1 m ili 2 X 0,6 m,što zavisi od kvaliteta zemljišta i bujnosti sorte,a mora se voditi računa da ima dovoljno zemlje za zagrtanje mladara.Sađenje je u jesen,a s proleća (u martu) sadnice se skrate što bliže zemlji (na 3-5 cm),da bi zagrtanje mladara bilo što lakše.Iz ostavljenog dela sadnice izbiće mladari,koji se nagrću zemljom kad dostignu visinu 20-30 cm.Matičnjak leske treba dobro negovati.To podrazumeva površinsku obradu,zaštitu protiv bolesti i štetočina i zalivanje.Posle završetka vegetacije vrši se đubrenje stajnjakom,a azotnim đubrivom rano u proleće.U jesen se sa matičnog žbuna odseku sadnice,a pošto se one kao jednogodišnje ne mogu (ne bi trebalo) upotrebiti za podizanje zasada,to ih treba zasaditi u rastilo,gde će se razvijati godinu dana.U rastilu se primenjuju sve potrebne agrotehničke mere.
Žbunovi leske u matičnjaku ponekad se mogu koristiti za proizvodnju kalem grančica ili reznica.U ovom slučaju žbunovi se ne zagrću zemljom i ne ožiljavaju.
Razmnožavanje kalemljenjem
Najčešće se primenjuju dva načina kalemljenja,kalemljenje na spavajući pupoljak i kalemljenje engleskim spajanjem.Najčešće se primenjuje kalemljenje na spavajući pupoljak.Treba nastojati da se obavi u vreme kada se na podlozi kora odvaja od drveta.Vrlo je važno da se obavi brzo i čistim nožem.Kalemljenje engleskim spajanjem izvodi se u zimskom periodu.Još u jesen se podloge pripreme i drže u trapu ili hladnjači na oko 4 stepeni Celzijusovih,do momenta kalemljenja.I kalem grančice se drže na toj temperaturi.Podloga i kalem grančica treba da budu iste debljine.Kalemljenje počinje u februaru.
Po obavljenom kalemljenju,sadnice se poređaju u sanduke sa strugotinom i unose u prostorije zagrejane na 25 stepeni Celzijusovih.Na toj temperaturi ostaju oko tri nedelje pri relativnoj vlažnosti vazduha od 80%.U toku vegetacije primenjuju se uobičajene mere održavanja zemljišta i zaštite.
Leska se kalemi isključivo na mečju lesku,koja ne razvija izdanke,već se razvija u vidu stablašice.Kako mečja leska ima debelu plutastu koru,ne kalemi se kao druge voćne vrste okuliranjem,već isključivo kalem grančicom.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.417 sekundi
Powered by Kunena Forum