Miskantus

Više
22 okt 2020 11:43 #43087 od Popadić Milica
Miskantus was created by Popadić Milica
Miskantus
Većina zemalja u svetu poslednjih godina usmerava svoja istraživanja u pronalaženju najracionalnijeg načina korišćenja obnovljivih izvora energije. Kako bi osigurale snabdevanje neophodnim energentima sve više se okreću proizvodnji energetskih useva. Jedan od njih je i miskantus koji pripada familiji trava.
Miskantus je poreklom iz istočne Azije gde raste kao samonikla biljka pod nazivom kineski šaš ili slonova trava. U zemljama zapadne Eprope od 2002. godine gaji se na preko 500 ha kao bioenergetski usev, a u Srbiji od 2005. godine na oglednim poljima, da bi se proširio i na komercijalnu proizvodnju na oko 100 ha.
Da bi se ostvarili visoki i stabilni prinosi miskantus za svoj rast i razvoj traži dosta vode pa su za njega pogodna vlažnija, delimično zabarena zemljišta. Optimalna pH zemljišta je 5,5-7,5 bez obzira da li se radi o peskovitim ili plodnim zemljištima. Što se tiče toplotnih uslova u prvoj godini je osetljiv na mrazeve, posebno u plićoj sadnji. Iz tog razloga preporučuje se dublja sadnja a u kasnijim godinama već je otporniji na niske temperature.
Miskantus ostaje na istom zemljištu oko 20 godina. Najbolji predusevi su mu prirodne trave i leptiranjače. Može uspevati i na površinama koje nisu pogodne za gajenje njivskih useva jer nema velike zahteve. Pred osnovnu obradu, u toku jeseni, trebalo bi zaorati odgovarajuću količinu stajnjaka ili siderata, na osnovu plodnosti zemljišta. Predsetvenu pripremu obaviti u proleće pred sadnju, a optimalan rok je sredina aprila. Pre sadnje ili posle nicanja biljaka mogu se uneti i NPK đubriva i to po 50 kg/ha azota, fosfora i kalijuma. Sadnja se obavlja kada prođe opasnost od mrazeva. Sade se odsečci rizoma dužine 10 cm, sa dva-tri okca. Optimalan broj biljaka se postiže sadnjom jednog do dva rizoma na metar kvadratni na dubinu od 10 cm. Potrebno je oko 15000 rizoma za 1 ha. Gušća sadnja pogodnija je za prve godine iskorišćavanja ali ne i kasnije godine korišćenja kada se biljke izbokore. Prihranjivanje se obavlja azotom pre izbijanja nadzemnih stabala. Najvažnije mere nege u prvoj godinmi su međuredno kultiviranje i okopavanje čim se pojave nadzemna stabla. U sušnom periodu potrebno je navodnjavanje. Tokom zime vrši se pokrivanje useva slamom da bi se zaštitio od izmrzavanja. U narednoj godini ponovo je važno mehaničko suzbijanje korova dok biljke ne pokriju međuredni prostor.
Jednogodišnja stabla, koja izbijaju iz rizoma, su uspravna, čvrsta, elastična i ne poležu, visine 3-4 m. U rizomima se tokom cele vegetacije nakupljaju hranljive materije koje će biljka u narednoj godini iskoristiti za porast novih stabala. Maksimalnu visinu biljke dostižu krajem septembra kada se na vrhu formiraju cvasti metlice. Tokom jeseni opada sadržaj vode u stablima i biljni asimilativi se premeštaju iz listova u rizome. Sledeće godine iz rizoma započinje rast novih stabala i listova kada zemljište dostigne temperaturu 10-12 0C.
Biljke dospevaju u tehnološku fazu tokom zime (januar-februar) pa se berba useva izvodi tokom februara kada stabla odbace listove i imaju najmanje vode. Košenje stabala se vrši rotacionim kosačicama ili silokombajnima. U prvoj godini prinos biomase je mali dok se u kasnijim godinama on povećava. U godinama maksimalne produkcije dobija se 10-25 t/ha stabala sa oko 30% vode. Pokošena stabla se vezuju u snopove, dosušuju na polju a zatim slažu pod nadstrešnice gde se čuvaju do dalje upotrebe.
Milica Popadić, savetodavac za ratarstvo
PSSS ,,Poljosavet” doo Loznica

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.287 sekundi
Powered by Kunena Forum