Gajenje belog luka -Vladica Stefanović

Više
17 dec 2020 14:12 #43806 od Stefanović Vladica
Gajenje belog luka

Setva
Sadi se u jesen ili rano proleće. Pre sadnje čenovi se odvajaju od glavice, a oni krupniji koriste za sadnju. Sadnja se može obavljati mehanizovano sadilicama. Na ravnom zemljištu sadi se u redove razmaka 30 cm, a u redu razmak češnjeva treba biti 10-12 cm, dubina sadnje u jesen je na 4-5 cm, a u proleće 2-3 cm.Neposredno pre sadnje za reprodukciju se biraju zdrave i neoštećene krupnije lukovice pravilnih oblika. Ako je to moguće najbolje je upotrebiti spoljne čenove. Sve do sadnje lukovice se čuvaju u provetrenom skladištu na temperaturi potrebnoj za sadnju. Za jesenju sadnju preporučuje se čuvanje na temperaturi 15 – 16 °C što uslovljava jaku dormantnost (sposobnost semena kontinentalnih biljaka da odloži klijanje dok se ne steknu povoljni uslovi za to), a pred samu sadnju na 5 – 6 °C, čime se dormantnost prekida. Niske temperature pre sadnje pospešuju razvoj listova i produžuju vegetaciju što povećava lukovicu. Čenovi se odvajaju neposredno pred sadnju, klasiraju prema veličini i tretiraju odgovarajućim fungicidom. Pri ručnoj sadnji čenovi se sade uspravno tako da začetak stabljike dođe na dubinu 4-5 cm, a u hladnijim područjima pri jesenjoj sadnji i nešto dublje. Za površinu od 1 ha proizvodnje zasnovane u jesen potrebno je osigurati oko 1.000 kg, a za prolećnu proizvodnju 700 - 800 kg sadnog materijala.
U kontinentalnim područjima u jesen se sadi sredinom oktobra. Ako se sadi u proleće najpovoljnija je rana sadnja, čim to vremenski uslovi dozvole. Postoje preporuke ranije jesenje sadnje, sredinom septembra, da se tokom vegetacije razvije više listova, a lukovica razvije sredinom leta.

Đubrenje i plodosmena
Srednje plodna zemljišta pođubre se s oko 1000 kg NPK 7:14:21. U proleće u fazi 3 lista vrši se prihrana sa 100-150 kg KAN-a. Beli luk se obvezno gaji u plodoredu. Na istoj površini proizvodnja se može ponoviti svakih četiri do pet godina i to je najsigurnija i ekološki najprihvatljivija mera zaštite od lukove nematode, koja može učiniti velike štete u zasadu. Ne podnosi sam sebe niti bilo koji drugi luk kao predkulturu. Iz istog razloga preporučuje se primeniti organsku đubrenje za predkulturu. Obično se gaji iza kultura koje su đubrene stajskim đubrivom i ostavljaju rastresito i nezakorovljeno zemljište. Od povrća to su najčešće paradajz, paprika, krastavci i krompir. Do početka glavičenja, biljka iskoristi trećinu potrebnih hraniva. U vreme početka glavičenja, prihrana azotnim đubrivom je odlučujuća za prinos. Prevelika količina azota može pospešiti sekundarno grananje i proizvodnju nestandardnih lukovica.

Nega useva
Tokom vegetacije nega se useva sastoji od borbe protiv korova, navodnjavanja, prihrane i zaštite od biljnih bolesti i štetočina. Primena herbicida veliko je olakšanje u borbi protiv korova, jer su mehaničke mere teško sprovedive i zahtevaju mnogo rada. Prolećna prihrana uz međurednu obradu posle nicanja omogućiće bolji vodno-vazdušni režim i nadoknaditi isprani azot tokom zime. U slučaju dužeg sušnog perioda navodnjavanje belog luka može osigurati nesmetani rast, ali 3 nedelje pre planirane berbe navodnjavanje treba prestati.
.
Berba i prinosi
Beli luk je zreo za vađenje kad lažna stabljika omekša i nadzemni deo počne polegati. U to je vreme u rezervnom tkivu lukova najviše šećera, što se može kontrolisati refraktometrom. Preporučuje se vađenje belog luka kad je još oko trećine lišća zeleno, a ako se vadi mehanizovano, još i ranije. Za beli luk jesenje sadnje to je najčešće krajem jula, a kod prolećne sadnje tokom avgusta. Vađenje se obavlja po suvom i lepom vremenu, kad je zemljište umereno prosušeno, s pomoću posebnih vadilica. Nakon vađenja beli luk je potrebno s polja dopremiti u prostor zaštićen od sunca i u tankom sloju prosušiti. Zatim se očisti od lišća i ostatka korena kao i kalibrira prema standardima. Pri tim operacijama treba izbegavati udarce. Pri mehaniziranom vađenju prvo se pokosi lišće, a nakon toga vadi prilagođenim vadilicama. Taj se način koristi prvenstveno za vađenje belog luka za preradu. Beli luk se može čuvati tokom cele godine u skladištima s kontrolisanim uslovima, na temperaturi 1 – 2 °C, pri relativnoj vlazi vazduha 70 – 75 %, uz stalno provetravanje. Prinos belog luka zavisi od ekotipa, roka sadnje, sadnog materijala i načinu sadnje.
Budući da za sadnju belog luka u sledećoj godini proizvođač mora ostaviti do 1 t/ha, to se smanjuje deo koji se može ponuditi tržištu za oko 20 %. Prema normama kvaliteta evropskog tržišta beli luk “ekstra klase” mora biti karakteristične boje za tip, cele glavice, pravilnog oblika, dobro očišćen, koren mora biti precizno odrezan, a čenovi moraju biti čvrsto vezani u glavici. Najmanji prodnos glavice mora biti 45 mm, a razlika između najveće i najmanje glavice u jedinici pakovanja najviše 20 mm. Beli luk “prve klase” mora biti ceo pretežno pravilnog oblika, čenova čvrsto priljubljenih i boje normalne za tip. Dozvoljen je nepravilni oblik zbog nenormalnog vegetativnog rasta i manje pucanje ovojnih ljuski, najmanji prečnik lukovice 30 mm, a razlika između najveće i najmanje lukovice 15 mm. Za “drugu klasu” dozvoljeno je pucanje spoljnih ljuski, nepravilan oblik lukovice, lagani natisak ako ne utiče na održivost a u glavici sme nedostajati najviše 3 čena. Krupnoća mora biti kao kod “prve klase”.

Skladištenje belog luka
Očišćeni i sortirani beli luk skladišti se u mrežastim vrećama, boks paletama ili rinfuzi. U skladištu je najvažnije održavati reltivnu vlagu vazduha manju od 70 % da se izbrgne nicanje korenčića i pojave površinske plesni. Najbolja održivost u skladištu je pri temperaturi od 1 - 2 °C. Slična je održivost na 20 - 30 °C, ali se pri tim temperaturama izgubi mnogo vlage pa se malo smežura. Prelazak korenčića i klice u skladištu najbrži je pri temperaturama od 5 - 10 °C.

Izvor: Agroklub
Dipl. Ing. Poljoprivrede Vladica Stefanović

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.259 sekundi
Powered by Kunena Forum