Priprema za setvu jarih i krmnih kultura, Jelena Stojiljković

Više
05 feb 2021 07:37 #44339 od Stojiljković Jelena
Od jarih žita širu primenu na području Jablaničkog okruga pronašli su ozimi ječam i ovas dok je u proizvodnji najmanje zastupljena jara pšenica. Za setvu jarih kultura birati površine gde je obavljena osnovna obrada i đubrenje tokom jesenje-zimskog perioda. Jari ječam zauzima značajno veće površine od jare pšenice. Ima kraći period vegetacije i godinama postiže stabilne prinose. Setvu jarog ječma treba planirati od kraja februara a poslednji rok bi bio kraj marta. Setvu planirati tako da se izbegnu kasni prolećni mrazevi, kako ne bi došlo do promrzavanja useva. Setvu obaviti količinom od oko 180 kg/ha. Često se dešava da u fazi bokorenja nastupi duži sušni period pa se savetuje predsetvena primena 70 % azotnih đubriva od ukupno planirane količine.
Za proizvodnju stočne hrane, zbog sadržaja mineralnih materija jari ovas ima svoje mesto u ukupnoj setvenoj površini. Preporučljivo je sejati ga od 15. marta do polovine aprila jer je najosetljiviji na niske temperature. Setvu obaviti količinom semena od oko 150 kg/ha. S obzirom da se proizvode ograničene količine jarih žita, proizvođačima savetujemo da potrebne količine semena obezbede na vreme.
Gazdinstvima koja se bave stočarskom proizvodnjom savetujemo setvu nekih od krmnih kultura:
Jari stočni grašak daje visoke i kvalitetne prinose zelene krme, sena i zrna uz relativno skromna ulaganja i za relativno kratko vreme. U pogledu plodoreda jari grašak za zrno nema posebnih zahteva. Najviše mu kao predusev odgovaraju strnine ili okopavine. Nije poželjno sejati ga nakon neke druge leguminoze. Setvu jarog graška planirati što je moguće ranije, čim to vremenski uslovi i stanje zemljišta dozvole. U našim agroekološkim uslovima optimalni rok za setvu je od 20. februara do 15. marta.
Setvu jare grahorice treba planirati u poslednjoj dekadi februara pa do kraja marta, zavisno od meteoroloških uslova, količinom semena od 120 kg/ha. Prilikom izbora sorte birati tolerantnije sorte na kasne mrazeve, lošije zemljišne uslove i preovlađujuće bolesti.
Grašak i grahoricu za zelenu krmu, senažu ili silažu najčešće se gaje u smeši s nekom od strnih žitarica koja služi kao potporni usev i ugljenohidratna komponenta, dok se grašak i grahorica za zrno gaje kao čisti usevi.

Setvu lucerke i crvene dateline treba planirati kasnije. Optimalni rok setve lucerke je druga polovina marta ili prva polovina aprila. Crvena detelina je nešto osetljivija na kasniju prolećnu setvu, te se ona najčešće seje ako vremenski uslovi to dozvole u poslednjoj dekadi marta meseca. Pri planiranju đubrenja za lucerku moramo imati na umu činjenicu da obradu zemljišta izvodimo samo u zasnivanju, pa samo tom prilikom možemo oranični sloj potpuno obezbediti potrebnim hranivima. Lucerka je kultura koja je jako osetljiva na kiselost zemljišta, tako da za gajenje lucerke treba birati zemljišta pH reakcije 6,0- 7,5. Sa osnovnom obradom treba obaviti i osnovno đubrenje i to 2/3 PK đubriva treba uneti u zemljište sa osnovnom obradom, a ostatakom PK đubriva i celokupnon količinom azota treba đubriti sa predsetvenom pripremom zemljišta, količinama proračunatim na osnovu rezultata agrohemijske analize zemljišta.
Glavni problem kod zasnivanja lucerišta je loša predsetvena priprema. Kod zasnivanja lucerišta treba imati na umu da se radi o višegodišnjoj biljnoj vrsti i kako uradimo đubrenje i obradu od toga će zavisiti koliko godina ćemo je koristiti na toj parceli. Seme lucerke je vrlo sitno, dubina setve je do dva centimetra i da bi lucerka mogla biti posejana u taj sloj moramo izvršiti kvalitetnu predsetvenu pripremu. Zemljište pre setve treba da bude dobro poravnato, dobro usitnjeno, sitne mrvičaste strukture i dovoljno sabijeno. Često preporučujemo valjanje pre setve, kako bismo ispoštovali optimalnu dubinu, a to je do dva centimetara.
Za setvu lucerke okvirno treba koristiti 15-20 kg/ha semena a crvene dateline 20 – 25 kg/ha. Ako se setva obavlja ručno (omaške) količinu semena treba povećati. Nakon setve treba obaviti valjanje lakim valjcima, kako bi nicanje bilo što ujednačenije. Zbog mogućnosti stvaranja pokorice, na zemljištima težeg mehaničkog sastava treba izbegavati valjanje.

Jelena Stojiljković, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.312 sekundi
Powered by Kunena Forum