POSTRNA SETVA PASULJA

Više
20 jul 2010 11:02 #29690 od Rehak Gordana
U konvencionalnom sistemu proizvodnje,radi boljeg iskorišćavanja zemljišta,dobijanja većeg prinosa i prihoda sa jedinice površine,smenjuju se više useva na istom zemljištu.Do sada je kod nas najzastupljenija leguminiza u postrnoj setvi bila soja.Setva pasulja kao drugog useva bila bi preporučljiva pogotovo u novim vidovima proizvodnje, kontrolisanoj konvencijalnoj proizvodnji,sistemu upravljanja proizvodnjom na bazi principa dobre poljoprivredne prakse,a posebno u organskoj proizvodnji.
Značaj stalnog prisustva nekog od useva na njivi nije samo u boljem iskorišćavanju zemljišta i ekonomskim aspektima.Smanjeni su problemi sa bolestima i štetočina,ali treba naći adekvatan sortiment pšenice i pasulja s gledišta visine prinosa i potreba za kvalitetnim namirnicama.
Neophodni uslovi za organizovanje postrne proizvodnje su odgovarajuće klimatske prilike u području za koje se planira proizvodnja i odgovarajuća dužina vegetacije svih useva koji treba da se smenjuju na površini. Na uspeh proizvodnje u pojedinim godinama utiču konkretne vremenske prilike.
Potreba pasulja za toplotom i vodom
Sa gledišta mogućnosti postrne proizvodnje pasulja eventualni limitirajući faktori mogli bi da budu raspoloživa količina toplote i vode.Vegetacioni period postrnog pasulja kada se seje početkom jula,može da traje oko tri meseca.Pasulju treba 250-390 milimetara vode za uspešan razvoj i to odgovarajuće raspoređene tokom njegove vegetacije.Nedostatak vode je jedan od osnovnih uzroka niskih i nestabilnih prinosa pasulja. Neke sorte pasulja su osetljive na dužinu dana,ne mogu da cvetaju u dugom danu,te ne bi mogle doneti rod kao postrni usev.Zato se, osim o dužini vegetacije mora voditi računa i o izboru sortimenta. Prinos u postrnoj proizvodnji pasulja nije manji od onog u redovnoj.Kvalitet zrna je bolji, zrna su krupnija, nalivena i sazrela u boljim uslovima. U postrnom roku setve pasulj se može sejati čim se skine ječam i pripremi zemljište- početkom jula.Nakon nicanja pasulja,ali i ječma iz zrna rasutih prilikom žetve,usev bi trebalo tretirati herbicidom za suzbijanje jednogodišnjih trava.
Način gajenja
U proizvodnji postrnog pasulja treba se pridržavati većine istih pravila kao i u proizvodnji u prolećnom roku setve:
- ne sme se sejati na njivi na kojoj ima ostataka atrazinskih preparata,
- nije preporučljivo gajiti pasulj na parcelama na kojima ima korova koji se razmnožavaju vegetataivnim organima
- setva se obavlja mašinski pri čemu treba da se ostvari od 400.000 - 500.000 biljaka po hektaru,
- vrlo je važna međuredna kultivacija jer se uništavaju korovi,održava povoljan vodno,vazdušni i toplotni režim zemljišta,
- ne treba žuriti sa prvom kultivacijom i treba raditi pažljivo da se ne bi povredio plitak i nežan korenov sistem,jer to može mnogo da produži vegetaciju,
- treba voditi računa dase ne ulazi u usev kada su biljke vlažne,
- usev trtirati preventivno bakarnim preparatom prvi put u fazi trećeg lista,a kasnije po potrebi,
- zalivanje se izvodi svakih 10-15 dana sa po 30 milimetara vode sve do fiziološke zrelosti biljaka
- prvih smptoma sušenja lišća,
- ne kasniti sa žetvom,
- nakon žetve odmah treba obaviti čišćenje dobijenog zrna pasulja od biljnih ostataka i prljavštine,
- uraditi zaštitu od pasuljnog žižka.
Ima i nekih novih, posebnih pravila:
- važno je da se obrada zemljišta posle žetve obavi u što kraćem roku,sa što manje gubitka vlage,
- odmah posle setve, najbolje istog dana ,zasejanu površinu zaliti sa oko 30 milimetara vode da bi usev dobro iznikao,
- posle nicanja,ako je pet-šest dana bilo bez padavina,potrebno je još jedno zalivanje,a nakon toga pustiti usev da se "ukoreni" - ne zalivati ga i ne kultivirati jednu do dve nedelje,
- za uspešan razvoj pasulju treba 250-390 milimetara vode.To znači da je pasulju,osim redovnih padavina i početnih zalivanja,najčešće potrebno obezbediti još oko 150 milimetara vode,
- u postrnoj vegetaciji pasulja često se pojavi rđa (gljivično oboljenje) ali ne izaziva ekonomski značajno smanjenje prinosa,
- herbicid za suzbijanje travnih korova,u kombinaciji s visokom temperaturom i osetljivim genotipom,može da izazove stres koji usporava rast biljke i produžava vegetaciju,pa i o tome treba voditi računa.



Dipl.ing.Gordana Rehak

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.445 sekundi
Powered by Kunena Forum