Proizvodnja kupusa

Više
30 jul 2018 11:15 #33853 od Stojanović Aleksandar
Производња купуса


Купус се на већим површинама обично гаји после стрних жита. Најбољи предусев за касну производњу купуса су махунарке (грашак), јер везују азот остављају земљиште обогаћено овим елементом.
Пострна производња купуса обавља се из расада. Расад се производи у хладним лејама и мора бити здрав и лепо развијен са 5-6 листова, старости 30-40 дана. За производњу расада за један хектар купуса треба око 300 грама семена. По метру квадратном леје може се произвести до 500 биљшица, тако да за производњу расада за 1 ха треба око 80 метара квадратних леја. Дан пре расађивања расад треба добро залити, како током чупања не би дошло до оштећења кореновог система. Купус се расађује на растојању 50 x50 цм или 50 x 60цм, тако да се по хектару одгаји 30 до 40 хиљада биљака. После расађивања треба обавити једно обилно заливање.
Због велике количине вегетативне масе и високих приноса, купус има велике захтеве за хранивима. С обзиром да купус усваја хранива током целе вегетације, за време целог вегетационог периода треба да буде добро снабдевен хранивима. Пре основне обраде земљишта обавезно је уношење како минералних тако и органских ђубрива. Од органских ђубрива најбоље је у току припреме земљишта унетии згорели стајњак у количини 40-50 т/ха и 2/3 препоручених количина НПК ђубрива а 1/3 током вегетације и то у фази интензивног стварања розете, (склапање редова). Азотна ђубрива треба унети у току вегетације. Прво прихрањивање 2-3 недеље од расађивања, а друго касније, у зависности од броја наводњавања и развоја биљака. Касна примена азотних ђубрива може да доведе до пуцања главице.
Најзначајније мере неге код производње пострног купуса су наводњавање, окопавање, заштита од болести и штеточина.
Наводњавање је неопходно и треба да се обавља тако да купус увек има на располагању довољну количину воде због плитког кореновог система, у противном добиће се веома низак и неквалитетан принос. Због честих заливања и високих летњих температура ствара се покорица, па се окопавање намеће као неопходна мера неге.
Најчешће болести које се јављају на купу су пламењача, пепелница, алтернарија и др., а од штеточина бувач, биљне ваши и купусар. За заштититу купуса од штеточина користе се инсектициди чија је примена дозвољена у повртарству а у зависности од врсте инсеката, а истовремено ако се појаве болести на лишћу, обавља се заштита, средствима на бази бакра, цинка и сумпора у зависности од врсте болести. Обавезно је код третирања усева од болести и штеточина у раствор препарата, додати и оквашивач (Тренд, Екстравон и др.) како би препарат остао на листу, јер би у противном склизнуо са листа због воштане превлаке којом је лист купуса обложен.
Погрешно је веровање да купус завија главицу и да не сме да се прска , јер ће се препарати завити и наћи унутар главице. Главица расте изнутра тако да спољни листови остају увек спољни.
Александар Стојановић, дипл. инг.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.498 sekundi
Powered by Kunena Forum